Оснивање и први кораци
Основна школа „Жарко Зрењанин“ у Банатском Новом Селу у свом двовековном развоју прoшла је све фазе развоја школства на овом терену. Од самог оснивања и почетка рада до данас, школа је доживела многе промене. Свака школска година носила је своје специфичности и представљала причу за себе. У конскрипцијама се наводи да је 1772. године у Новом Селу већ постојала школа, са једним одељењем и учитељем, међутим, с врло мало ученика. Поуздано се зна да се школске 1802/1803. годину уписало укупно 55 ђака. Раздобље које је уследило (условљено непосредно Аустроугарском нагодбом из 1867. године) значило је уклапање у мађарски школски систем. Између два светска рата, за време старе Југославије, имамо нов тип државних школа, са српскохрватским језиком као приоритетним. Тек од школске 1934/1935. уводе се за ученике румунске националности одељења на румунском наставном језику. Септембра 1946. године у Банатском Новом Селу отвара се прогимназија са два одељења на српскохрватском и румунском језику. Школске 1948/1949. године уместо прогимназије уводи се непотпуна гимназија, а септембра 1953. спајају се непотпуна гимназија и основна школа у осмогодишњу школу. Тада школа мења назив у Основна школа „Жарко Зрењанин“ под којим је и данас знамо.
O Жарку Зрењанину
Жарко Зрењанин Уча (Избиште, код Вршца, 11. септембар 1902 — Павлиш, код Вршца, 4. новембар 1942) био је револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Војводини и народни херој Југославије.
Године 1923. завршио је Учитељску школу и службовао у македонском селу Канатларци, а потом у родном Избишту. Поред просветног, бавио се и просветитељским радом. Године 1927. је постао члан илегалне КПЈ, а убрзо је постао секретар Окружног комитета КПЈ за јужни Банат. Године 1933. је био ухапшен због издавања илегалног комунистичког листа и осуђен на три године затвора.
Након изласка са робије 1936. године, наставио је са партијским радом радећи на обнови партијских организација у Војводини. Крајем 1938. је обновио рад Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, а 1939. године је постао његов политички секретар. Због политичко-револуционарног рада био је више пута хапшен. Године 1940. изабран је у чланство Централног комитета КПЈ.
Након окупације Југославије, 1941. године организовао је припреме за ослободилачку борбу у Војводини. Највише је радио у Банату и иницијатор је стварања партизанских одреда и њихових првих оружаних акција. После тешких удараца које су организације КПЈ у Банату и Бачкој претрпеле у лето и јесен 1941, радио је на њиховом обнављању. Погинуо је у сукобу са окупаторским снагама, које су новембра 1942. године опколиле кућу у Павлишу, у којој се налазио.
За народног хероја је проглашен 5. децембра 1944. година, а 2. октобра 1946. банатски град Петровград је у његову част преименован у Зрењанин.
(текст преузет са Википедије: https://sr.wikipedia.org/wiki/Жарко_Зрењанин)